Браћо и сестре,
Васкрс јесте највећи дан у календару јер представља победу принципа стварања и створења над хтонским принципом смрти и уништења. Околности у којима се налазимо посебно подвлаче ову чињеницу. Тренутна ситуација у свету на жaлост наликује сликама из откривења светог Јована богослова. Сукоби, индивидуализам као начело које онемогућује било који вид друштвене артикулације, глобално преовлађујуће друштвено устројство које као законит и легитиман принцип успоставља то да је човек другом човеку постао вук, републикански и анти-монархијски принцип заснован на демократији као диктатури непросвећене већине чији је синоним реклама и лаж као њен саставни део.
У оваквим, готово есхатолошким околностима, поставља се питање који су нам конкретни кораци на располагању као начин избављења. На друштвеном плану то је засигурно јачање наше државе и народа и одбијање уступања делова нашег суверенитета над-државама које нису ништа друго до узурпатори нашег капацитета за доношење одлука о себи. Овде пре свега мислим на Европску Унију, увелико дисфункционалну творевину која није способна да изнађе решења ни за сопствене проблеме и опстанак, од енергетике, преко катастрофалне имиграционе политике, све до хипертрофиране бирократије и урушења свих система у сопственим државама чланицама. Наставити са приступним процесом Европској Унији исто је што и укрцавати се на брод који тоне, чак и уколико бисмо на тренутак ставили на страну њихову подршку сецесији Косова и Метохије и кршење споразума на који су ставили свој потпис уз истовремену громогласну халабуко око важности „владавине права“.
Што се тиче унутрашње ситуације у држави, мишљења сам да је у овим околностима најважније јасно видети ко је тај ко најмање говори истину. Ко ради против интереса државе и народа уз истовремено непрестано јавно оглашавање да у ствари ради за народ и државу. Онај који у највећој мери искривљује истину је тај ко чини највећу штету држави и народу. Толику штету да ће бити потребне године или чак деценије док се Србија не опорави. Савршано јасан инструмент у фигуративном смислу за јасно опажање тога ко изриче лаж на нивоу сопственог принципа је проблем наше јужне покрајине, Косова и Метохије. За чијег мандата се присуство институција државе Србије смањило или одржавало на истом нивоу, поготово на северу покрајине? Да ли се наше присуство и институције повећало или смањило током последњих нешто више од деценије? Која власт је пристала на Француско – немачки предлог и Бриселско – охридски споразум који де факто и де јуре дају независност сецесионистима из Приштине? Уколико иста власт истовремено говори о непристајању на независност јужне покрајине, то је јасан показатељ принципа лажи који ће се односити и на све друго што таква власт чини или говори. Мој прадеда, Краљ Петар и мој деда Краљ Александар су поново присајединили Косово и Метохију матици Србији у Балканским ратовима и тиме су се у историју уписали као осветници Косова и Газиместана. Мој деда је био онај ко је поново упалио заветне свеће које је након Косовске битке Кнегиња Милица дала да се израде и поново упакле када Косово и Метохија буду освећени и након тога их на чување дала братству Високих Дечана. Моји преци, осветници Газиместана, су знали да су дела а не речи једино што некога уписује у историју. Они су са оружјем у рукама заједно са српским народом ослободили Косово и Метохију без обузира на жртву која је за то била потребна. Све док вођење државе буде засновано на калкулацији и испразној демагогији уместо спремности на жртву ми ћемо бити у вечитом петку и суботи. Но кад осетимо да желимо да положимо жртву на олтар неког светог и вечитог начела, наступиће у свом пуном сјају недеља и
Васкрс до краја историје.
Будимо снажни, јасних и бистрих очију и чувајмо једни друге.
Христос васкрсе браћо и сестре!
Бог живи!
