О витештву

Под појмом витештва се обично подразумева један историјски феномен који је настао и трајао у Европи за време ере феудализма.  Уколико се овај феномен анализира у ужем смислу и искључиво из историјског угла, ово је тачно. Међутим, узет у ширем смислу, феномен витештва представља једно одређено опажање и разумевање стварности, као и деловањe у тој стварности са свим предзнацима интегралног идеолошког система. На тај начин  узет, феномен витештва представља универзалну категорију која је примењива у свим околностима, у свим временима и у свим ситуацијама. Витештво као начин опажања и деловања, како на индивидуалном тако и на друштвеном плану,  је више него неопходно у времену у коме живимо. У овом нашем тужном времену урушавања свих цивилизацијских тековина, времену огромне атомизације друштва и  времену обесмишљења било какве друштвене или појединачне акције.

Витештво је настало у периоду између осмог и деветог столећа  у Европи у политички и економски немирним столећима након пропасти Западног Римског Царства.  Било је то време јачања касте наоружаних људи који су повећавали свој посед и друштвени утицај пружањем својих услуга као професионалних ратника владару и цркви. Временом је витешка каста постепено инкорпорирана у само племство и на тај начин се одвојила од обичних војника. Кодекс понашања, мишљења  и  деловања ове касте, као и сама каста војне аристократије, означава се појмом витештво. Витештво је достигло свој пуни процват између једанаестог и тринаестог века када је црква учинила пресудни утицај на њега проткавши га духовним, хришћанским садржајима.  Постепено опадање витештво је доживело крајем средњег века и почетком модерног доба услед развоја нових друштвених, а пре свега економских околности. Благородни ехо витештва се међутим још увек може осетити у разним сегментима  савременог живота – у одређеним политичким и идеолошким поставкама, у теоријским системима са традиционалистичким предзнаком, у армијама, у малобројним преживелим аутентичним витешким редовима, итд.

Околност која је у великој мери задала коначан ударац витештву је настанак и развој нових друштвено-економских услова који су постепено заменили  феудално друштвено устројство чији је један од главних стубова била витешка каста. У економском погледу, радило се о развоју капиталистичких економских односа и о јачању носиоца ових односа  – класе трговаца.  Начело квалитета као друштвене парадигма је замењено начелом квантитета. Појам истине је замењен појмом већине. Сви аспекти друштва су постали само декор за ток капитала.

Одредимо укратко основна полазишта и најмање заједничке именитеље витештва.