Посета цркви у Остружници 15. Август 2020.

Посета делегације Реда Змаја и Монархистичког фронта Цркви у Остружници. Домаћини су нам били протојереј Зоран Петровић и председник црквеног одбора, наш члан, господин Драган Марковић. Овом приликом, Отац Зоран нас је упознао са историјом овог храма и саме Остружнице, места у коме је једно време живео Вожд Карађорђе и где је основана прва устаничка скупштина. Ми смо овом приликом храму приложили донацију за рестаурацију Плаштанице Господње.

Уручена протестна нота амбасади Републике Турске

Делагација кабинета ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића је уручила протестну ноту амбасади Републике Турске у Београду у вези са срамним претварањем Храма Свете Софије у Цариграду у џамију.
Преносимо текст протестне ноте у наставку:
Поштована екселенцијо амбасадоре Билгич,
Молимо Вас да проследите ово писмо господину председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану. Ово писмо представља апел и протест целог православног света и целог српског народа у вези са претварањем Храма Свете Софије у Цариграду у џамију.
Молимо Вас да разумете да су се Град и Храм на истом месту налазили и од истог камена били изидани много пре него што је Ваш народ ступио на територију Византије. Сама ова околност Вашем народу и свим његовим вођама у аманет оставља одговорност. Један од стубова одговорности је брига о традицији и ономе што је било пре Вас. Вођа и народ којима мањка одговорност, ма колико били уверени да то одсуство одговорности стоји у интересу турског народа, у коначном исходу раде против свог народа. Они заоштравају конфликт са државама и народима другог идентитета, друге културе и друге вере. У контексту савременог либерализма који се у великој мери односи варварски према сопственом идентитету, вери и култури, Вама се може учинити да ће овакав фундаменталистички иступ проћи неопажено и по Вас безболно. Но то само сугерише да Ви нисте свесни контекста у коме живите. Наиме, либерализам је глобално на издисају. Он пролази, о чему нам говоре многи конкретни параметри који се односе на политику, на културу, на геополитиче тектонске промене. У таквом контексту у коме поново слободно почињу да цветају суверенизми и традиција, Ви претварате Храм Свете Софије у исламску богомољу и тиме сопствени народ уводите у конфликт према великом делу света. Да ли Вам је то заиста потребно? Да ли имате право на неодговорност према сопственој нацији, да сада ставимо на друго место шамар целом православном свету који сте упутили уверени у своју снагу, своју неприкосновеност услед недовољног разумевања процеса у свету?
Молимо Вас да разумете да сте Ви само сенка која један кратак тренутак има привилегију да борави на тлу Града. Молимо Вас да будете достојни Града и Храма Свете Софије којих сте само привремени чувар.
Молимо Вас да Храм Свете Софије вратите у претходни статус.
Христос посреди нас,
Дејан Дамњановић
шеф кабинета ЊКВ Принца Владимира

Васкршња порука ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића, 2020. године

Браћо и сестре,
О овом Васкрсу 2020, суочавамо се са композицијом која се састоји од више компликованих и на махове тешких ситуација које је Господ ставио пред нас. Али, уколико се само мало помакнемо са тачке из које нам се све то чини тешко, схватићемо да су то искушења од којих, у коначном исходу као људи и као народ можемо имати користи. Искушења су избори који нас, уколико пођемо у правом смеру, кују и кале. Од којих постајемо чвршћи, смиренији, ближи Христосу.
Сигурно најважнији проблем у овој композицији је суверенитет Србије над нашом јужном покрајином – Косовом и Метохијом. Управо у проблему Косова и Метохије се најјасније види колико је интерпретација овог проблема као тобожњег тренутног интереса за Србију лажна и колико се заиста ради о искушењу. Косово и Метохија јесу искушење. Косово и Метохија јесу искључиво духовна раван постојања нашег народа а нимало реалполитичка. Косово и Метохију морамо из часа у час, из дана у дан, посматрати као духовну категорију и основу нашег идентитета. Није право питање у коликој мери је Србија без Косова и Метохије заиста Србија, већ колико смо сви ми без Косова и Метохије заиста остали Срби. Искушење значи да у избору који нам се нуди не постоје два пута, већ само један – ни по коју цену без Косова и Метохије. Завет нам је предат и ми га морамо одржати и испунити.
Други важан проблем је проблем имиграционе политике. Многе државе ЕУ које су из искључивог мотива среброљубља – надомештања недостатка радне снаге, прибегле увозу јефтине и високорепродуктивне радне снаге за Блиског истока и Африке, се тренутно налазе у катастрофалној ситуацији по том питању. Неолиберално среброљубље и његова идеолошка покрића – мултикултурализам, отворено друштво и сл, је довело до разорених друштава ЕУ која више немају никаву основу и тачку окупљања на основу које би могла уопште постојати. Та друштва одржава само инерција стандарда која ће још неко време наставити да постоји пре коначног колапса. Та друштва су увезла темпирану бомбу која полако али сигурно мења идентитете, традиције, културе, демографску слику. Цркве полако уступају место џамијама. Културицид…
Трећи проблем браћо и сестре је наметање небитних тема у етру од стране одређених политичких и економских елита. Некима одговара да очи народа буду усмерене на мање битне ствари како би горуће теме, од којих сам две већ дотакао, биле стављене под тепих. Путем медија се намеће једна, мање битна или апстрактна тема, како би се прескочило бављење уништењем породице, уништењем средње класе, хроничног сиромаштва радништва и уопште огромне популације у друштву, најсуровије неолибералне колонизације од стране страног финансијског и економског сектора које се лажно назива „страним инвестицијама“, погрешном имиграционом политиком која прати немачку ултралибералну агенду коју сама Немачка већ полако напушта, убиством култура и језика, Косовом и Метохијом које је постало обол за некакве преговоре и дневно политички интерес уместо да буде оно што је увек било – завет. И много тога другога што неолиберални циркус намеће свима нама, полако али сигурно нас вукући на дно.
Браћо и сестре, све ово је допуштење. Све ово је такође искушење. Окупљајмо се. Игноришимо небитно и изоштримо наше очи за оно битно. Ако тако будемо чинили, победа је већ остварена.
Браћо и сестре, желим Вам да овај Васкрс буде почетак остварења те победе.
Христос Васкрсе!
Бог живи!

Божићна честитка ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића, 2020. године

Православна браћо и сестре, У овом тренутку поста, промишљања и тиховања, неопходно је више него икада до сада подсећање.
Молим Вас браћо и сестре да се пре свега сетимо саборности, да се сетимо наше угрожене браће у Црној Гори, да се сетимо наше угрожене браће на Косову и Метохији, али и нас самих који смо се нашли у једном необичном свету у коме смо једни другима, на жалост, постали вуци.
Драга браћо, саборност је можда најважнија мера по којој треба да се равнамо и уобличавамо у ово време када је цело друштво засновано на раздору и разарајућим процесима. У ово време рушевина, све је засновано на дељењу, разликовању и осуђивању… Политичке странке, економски систем, све оно чему нас уче како бисмо опстали у пословима које обављамо. И одједном, као последица тога, нашли смо се у блату и рушевинама. Јер смо заборавили да победа није толико битна колико помагање. Да пораз другога није важан колико је важно да задржимо моћ проливања сузе над болом људи око нас. Једини пут је пут сабирања. Пут игнорисања свих основа за раздор међу нама. Пут изградње рушевина којих је много око нас.
Браћо и сестре, сетимо се о овом Божићу 2020. године, наше браће у Црној Гори који су се нашли под најстрашнијим ударом адских сила. Оних истих сила које су 1999. желеле физички да нас униште а сада се враћају са намером да нам униште главу – Српску Православну Цркву као једино духовно упориште нашег народа. Њихов циљ је стварање обезглављених индивидуа без порекла, без идентитета, без духовног упоришта јер знају да је таквима лако управљати. лако их је завести, лако их је преварити. Молим Вас да у срцима, мислима и молитвама стално држимо као кап воде на длану нашу браћу у Црној Гори јер на њих је ударило зло.
Браћо и сестре, молим Вас да се сетимо на ово Бадње вече и за Божић и наше браће на Косову и у златној Метохији. Њима је све одузето. Па и право на живот, осим ако се не одрекну себе. Они су наши нови мученици. Молимо се за њих и сећајмо се тога да су Косово и Метохија увек били и заувек ће остати Србија.

Браћо и сестре, честитам Вам Божић 2020. године!

Христос се роди!

Владимир