Васкршња посланица ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића, 2026.

Браћо и сестре,

Васкрс јесте највећи дан у календару јер представља победу принципа стварања и створења над хтонским принципом смрти и уништења. Околности у којима се налазимо посебно подвлаче ову чињеницу. Тренутна ситуација у свету на жaлост наликује сликама из откривења светог Јована богослова. Сукоби, индивидуализам као начело које онемогућује било који вид друштвене артикулације, глобално преовлађујуће друштвено устројство које као законит и легитиман принцип успоставља то да је човек другом човеку постао вук, републикански и анти-монархијски принцип заснован на демократији као диктатури непросвећене већине чији је синоним реклама и лаж као њен саставни део.

У оваквим, готово есхатолошким околностима, поставља се питање који су нам конкретни кораци на располагању као начин избављења. На друштвеном плану то је засигурно јачање наше државе и народа и одбијање уступања делова нашег суверенитета над-државама које нису ништа друго до узурпатори нашег капацитета за доношење одлука о себи. Овде пре свега мислим на Европску Унију, увелико дисфункционалну творевину која није способна да изнађе решења ни за сопствене проблеме и опстанак, од енергетике, преко катастрофалне имиграционе политике, све до хипертрофиране бирократије и урушења свих система у сопственим државама чланицама. Наставити са приступним процесом Европској Унији исто је што и укрцавати се на брод који тоне, чак и уколико бисмо на тренутак ставили на страну њихову подршку сецесији Косова и Метохије и кршење споразума на који су ставили свој потпис уз истовремену громогласну халабуко око важности „владавине права“.
Што се тиче унутрашње ситуације у држави, мишљења сам да је у овим околностима најважније јасно видети ко је тај ко најмање говори истину. Ко ради против интереса државе и народа уз истовремено непрестано јавно оглашавање да у ствари ради за народ и државу. Онај који у највећој мери искривљује истину је тај ко чини највећу штету држави и народу. Толику штету да ће бити потребне године или чак деценије док се Србија не опорави. Савршано јасан инструмент у фигуративном смислу за јасно опажање тога ко изриче лаж на нивоу сопственог принципа је проблем наше јужне покрајине, Косова и Метохије. За чијег мандата се присуство институција државе Србије смањило или одржавало на истом нивоу, поготово на северу покрајине? Да ли се наше присуство и институције повећало или смањило током последњих нешто више од деценије? Која власт је пристала на Француско – немачки предлог и Бриселско – охридски споразум који де факто и де јуре дају независност сецесионистима из Приштине? Уколико иста власт истовремено говори о непристајању на независност јужне покрајине, то је јасан показатељ принципа лажи који ће се односити и на све друго што таква власт чини или говори. Мој прадеда, Краљ Петар и мој деда Краљ Александар су поново присајединили Косово и Метохију матици Србији у Балканским ратовима и тиме су се у историју уписали као осветници Косова и Газиместана. Мој деда је био онај ко је поново упалио заветне свеће које је након Косовске битке Кнегиња Милица дала да се израде и поново упакле када Косово и Метохија буду освећени и након тога их на чување дала братству Високих Дечана. Моји преци, осветници Газиместана, су знали да су дела а не речи једино што некога уписује у историју. Они су са оружјем у рукама заједно са српским народом ослободили Косово и Метохију без обузира на жртву која је за то била потребна. Све док вођење државе буде засновано на калкулацији и испразној демагогији уместо спремности на жртву ми ћемо бити у вечитом петку и суботи. Но кад осетимо да желимо да положимо жртву на олтар неког светог и вечитог начела, наступиће у свом пуном сјају недеља и
Васкрс до краја историје.
Будимо снажни, јасних и бистрих очију и чувајмо једни друге.
Христос васкрсе браћо и сестре!
Бог живи!

Васкршња посланица ЊКВ Принца Владимира, 2025.

Браћо и сестре,

О Васкрсу 2025, моја порука ће бити посреднија. У неку руку и криптичнија, имајући у виду до крајности доведену друштвену и политичку подвојеност у држави. Као човек, сасвим природно, имам свој афинитет, међутим, припадност племству ме обавезује да останем, колико год је то могуће, изван политике, поготово изван њеног суштински анти-монархијског републиканског, демократског и парламентарног облика. У том смислу, рекао бих да је корисно подсетити се противхришћанске природе самог демократског принципа, тј. околности да је Христос погубљен од стране Римљана управо услед демократског начела – Пилат је питао ко по мишљењу окупљене светине треба да буде погубљен, а светина је већински одлучила да то треба да буде Господ. А са њим и Истина.
Желео бих у овој мојој поруци да Вам се обратим једном параболом и једним цитатом. Парабола ће бити у вези са римским императором Нероном а на основу сведочења историчара Тацита и Светонија. Цитат ће бити Светог Владике Николаја Велимировића Охридског и Жичког.
Нерон се јавно појављивао као глумац, музичар и кочијаш, што је било скандалозно његовим савременицима јер су та занимања обично била домен робова, јавних забављача и злогласних личности. Пружање такве забаве учинило је Нерона популарним међу грађанима ниже класе, али су његови наступи сасвим подрили његово царско достојанство. Укључене трошкове његових пројеката завођења народа сносио је сам народ и локалне елите, било директно или путем опорезивања. Већина савремених извора описује га као тиранског, самозадовољног и неморалног. Опијеног лажном сликом коју је сам створио о себи и на крају и сам поверовао у њу. Историчар Тацит тврди да су га римски људи сматрали компулзивним и поквареним. Светоније каже да су многи Римљани веровали да је Велики пожар у Риму подстакао Нерон да би очистио земљиште за његову планирану „Златну кућу“. Тацит тврди да је Нерон хватао хришћане као жртвене јарце за ватру и дао их живе спалити мотивисан не јавном правдом, већ личном окрутношћу. Тацит, Светоније и Касије Дион су сматрали да су Неронови грађевински пројекти непотребни, претерано екстравагантни и тврде да је њихова цена довела до тога да Рим буде „потпуно новчано исцрпљен“ са „уништеним провинцијама“. Савремени историчари примећују да је тај период био прожет дефлацијом и да је Нерон намеравао да огроман новац троши на јавни рад како би купио друштвени мир и ублажио економске проблеме. Светоније је написао да је Нерон подметнуо Велики пожар у Риму који је потпуно уништио велики део града да би очистио место за мегаломански пројекат своје Златне куће. Ово би укључивало бујне вештачке пејзаже и његову статуу високу 30 метара, Колос Нерона. Светоније тврди да је Нерон певао „Врећу Илијума“ у костиму док је град горео. Сведочења савременика кажу да је Нерон у својој суманутости свирао лиру док је Рим горео а људи умирали.
Цитат Св. Николаја Охридског и Жичког који ћу навести се односи на суштинску погрешност тражења правде или било чега другог од Европске Уније, која је најпоузданији савезник наших тренутних власти у спровођењу њихове разбојничке неолибералне и према Србији колонијалне агенде. Да ли је потребно ићи онима који су 1999. сасвим јасно ставили до знања Србима и Србији да су им циљеви дијаметрално супротни нашем народу и држави? Напор нашег народа треба да остане искључиво наш. Већ имамо власт која спроводи атлантистичку, неолибералну и глобалистичку агенду више од једне деценије а иза које стоји ЕУ као последњи бастион глобализма. Нема ни најмање потребе за Европском Унијом као савезником, узгред – гарантом свих прекршених споразума.
„Јер, кад мишљаше Европа да је културна, онда подивља. И кад мишљаше да све зна, онда оглупи. И кад мишљаше да је врло јака, онда беше ништавна као паучина… Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улива у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века.“
Будимо мудри. Будимо јаки. И више од свега – будимо своји.

Христос васкрсе!

Бог живи!

Владимир

Божићна посланица ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића, 2025.

Браћо и сестре,
Налазимо се у времену супротстављања и сукоба. Како на унутрашњем, тако и на спољно-политичком плану. Чини се да су друштвене околности у којима се налазимо свеле људску природу и његову способност за разумевање појава на један нижи ниво. Људи не разумеју појаве и, што је још горе, не труде се да их разумеју. Уздизањем индивидуализма на ниво највише друштвене вредности, људи су постали саможиви инеспособни за било какав колективни идентитет. Па тако и за то да чују или бар покушају да чују другог човека.
Илустрација реченог је ситуација у нашој држави. Она је проткана сукобом и за то постоји виновник. Они који воде државу заснивају своје руковођење државом и друштвом на сукобу и на измишљању непријатеља. Њихова архитектура сукоба и наметања лажних или небитних тема су суштинска супротност саборности. А управо саборност јесте основ сваког здравог друштва. Ми се, супротно томе, налазимо усред свеопштег сукоба који нас разара.
Живимо у време никад до сада виђених супротстављања и сукоба и на спољно-политичком плану. Поред сукоба и геополитичких ломова на Блиском истоку, овде пре свега мислим на сукоб на истоку нашег континента. Две стране које учествују у овом есхатолошком сукобу су, са једне, оне источне стране, цивилизација која настоји да као драгоцен пламен задржи и очува вредности и, са друге стране цивилизација која је у својој махнитој релативизацији свих вредности па и саме истине напустила статус цивилизације и постала њена супротност. У свету се сада непогрешиво препознају и повезују културе, државе и народи које настоје да очувају вредносни систем и традицију са једне стране и оне које истину желе да замене златним телетом, са друге. И то је добра околност и поред тога што је сваки сукоб често болан и тежак. На крају пута је светло и ми се по свему судећи крећемо ка њему.
Браћо и сестре, чини се да је традиција једина сигурна тврђава против свеопштег растакања и разарања којим се одликује наше време. Међутим сам тај исказ није довољан. Потребно је знати како живети традицију, како учинити да она постане делатна. У том смислу, неопходно нам је сећање и подсећање. Сећајмо се нашег традиционалног начина живота, наше Православне вере и цркве, нашег језика и ћириличног писма, нашег традиционалног облика породице, нашег традиционалног облика државе и друштвених образаца који нису увезени из иностранства – срећом имамо их на претек. И коначно, сећајмо се нашег Косова и Метохије не само као саставног дела наше државе, већ као корена стабла нашег народа и наше државности. Сећајмо се завета, сећајмо се тог летњег дана 1389, када је Лазар Великомученик са својим витезовима изабрао смрт и вечни живот са десне стране Господа уместо овоземаљског живота али смрти за вечност. Сећајмо се и садашњих Високих Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке, Пећке Патријаршије, Бањске, нашег царског Призрена, Звечана, Велике Хоче, Лепосавића, Митровице, данашњих Срба са Косова и Метохије, људи којима пред очима страних миротвораца, иноверни пале куће, краду земљу и летину, пуцају на њих, туку их, забрањују им језик и културу. Уколико у том сећању успемо и истрајемо, завет ће престати да буде само реч, већ ће заживети у свом пуном сјају. Наша срца ће се преселити и остати на Косову и Метохији а будућност Србије ће бити обезбеђена јер ћемо се тамо вратити као држава. Као појединци, именом и презименом. И као народ.
Мир Божији – Христос се роди!
Владимир

Почела са радом Српска школа у Данској општини Балеруп

Данској у општини Балеруп поред Копенхагена је 29-ог септембра почела са радом Српска школа у којој ће основци различитих узраста учити српски језик, историју, културу и географију српског народа и српских земаља. Школу предводи Александар Хајдер, канцелар Сувереног Војног Витешког Реда Змаја као координатор, предавач и организатор плана наставног програма. Школа је интегрисана у оквиру удружења „Дрина“. Због великог интересовања родитеља за школу, биће организована настава у неколико група. У школи ће бити заступљени пројекти којим ће се обиљежавати значајни датуми из српске историје и културе као и сјећања на наше знамените личности.

Полагање венца на Споменик јунацима са Кошара

Дејан Дамњановић шеф кабинета ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића и командант Сувереног Војног Витешког Реда Змаја је заједно са браћом из херојске 125. мтбр данас положио венац код Споменика јунацима са Кошара.
Сећамо се!